ZAŠTO BUDVA ?
Budva je sve samo ne VRH. Ako neko zna ovu grubu, a jednostavnu istinu, onda su to Budvani. Njeni stanovnici. Vrh je naš izraz za savršenstvo. Za izvrsnost. Za transcendenciju. Dostizanje vrha znači uvek težiti da dostignete svoj maksimalni potencijal. Vašu prekretnicu, koja je najviši vrh od svih vrhova.
I ovo je filozofija. Ovo je suština života. (Кvalitetno) Proživljenog života. To guranje napred. Uraditi. Menjati se. Iznutra. Ima istine u rečima da sve što je nevidljivo menja sve ono što je vidljivo. Menjajući sebe, na duboko ličnom nivou, mi menjamo naša okruženja, naše životne puteve. Od mikro prostora, shvaćenog kao lični, individualni život, do makro prostora shvaćenog kao svet, društvo. Uključujući i Budvu. Uključujući Evropu.
BUDVA NISMO MI, MI SMO BUDVA. TAКO I EVROPA NISMO MI, MI SMO EVROPA.
Ali šta je savršenstvo? Najjednostavniji način da se svede na jednu definiciju, iako ih ima mnogo, jeste stalni napor da se radi i bude bolji. Da date maksimum od sebe. Vaš maksimum. To je savršenstvo na ličnom nivou. Najšire gledano savršenstvo je Sunce u svom zenitu, njegova najviša tačka, Fibonačijev niz je savršenstvo, Veliki prasak, sam život, vrh Mont Everest i vrh gore Tavor gde se, vodeći ličnim primerom, Sin Božiji preobrazio u svetlost pokazujući savršenstvo života na Nebu. Život posle smrti. I ne radi se o postizanju savršenstva „per se“, to je nešto do čega se verovatno nikada ne može doći kada se stvari posmatraju iz ove perspektive. Ne. Reč je o naporu, putu, žrtvi i volji da se to učini, čak i da se pokuša. Za ovaj pojam postoji odgovarajuća izreka koja glasi: “Ako ne postaneš bolji, postaješ gori.” Ne želimo da budemo gori. Želimo da se menjamo i radimo bolje. Menjajući sebe, težnjom da radimo i budemo bolji, mi sa verom činimo iskorak i zauzvrat ne samo da ne postajemo gori, mi menjamo Evropu.
Transformišući sebe, mi transformišemo Evropu. To je cilj. I činjenica.
Dakle, Budva je daleko od savršenstva. Budva je vrsta grada o kojoj je govorio Aristotel kada je rekao da „veliki grad ne treba mešati sa gusto naseljenim mestom“. Naravno, nije govorio o Budvi, ali možda je i mogao. Budva je na prekretnici. Njanoj prekretnica. Udaljena je jedan milimetar od (ras)pada u ruševine. Zato se potpuno uklapa činjenica da je ova regija dom «murex brandaris“-a, vrste morskog puža čija školjka u procesu dekompozicije proizvodi savršenstvo, jedinstvenu vrstu boje koja se zove Tirska ljubičasta ili Feničansko crvena. U stara vremena bilo je potrebno 12.000 ovih školjki da bi se proizveo 1 gram pigmenta. Za samo 1 gram prašine potrebno je mnogo preciznosti, mnogo pažnje i mnogo sirovina. To je savršenstvo. Ovo vidimo kao metaforu, zbog čega je baš Tirska ljubičasta boja naš izbor.
Ali, a to je možda i važnije, mi vidimo Evropsku prestonicu kulture kao proces koji će kroz kulturu dovesti Budvu do ovog 1 grama savršenstva. Nismo mogli ni zamisliti, ni tražiti ništa bolje.
Smješteni između mora i planina, Budvani znaju da savršenstvo možda nikada neće biti dostignuto. Uvek će biti većih talasa i planinskih vrhova koje treba savladati, ali to je poznato samo onima hrabrima, onima koji, savladavajući jednu prekretnicu, teže da savladaju sledeću, još izazovniju. Čovek jednostavno ne postaje „morski vuk” na mirnom, neuzburkanom moru. Uostalom, „kukavičluk je najstrašniji od svih poroka“. Ovo saznanje nam je uvek bilo dobar podstrek, novi zamah da dostignemo, osvojimo i savladamo sledeći vrh. Jer znamo, kao što smo oduvek znali, da bez Golgote nema Vaskrsenja.
Кoristeći ovu ideju kao princip „osvojili smo“, kao mornari, trgovci, kao naučnici… ceo svet. Кoristeći ovu ideju kao princip, mi (Budvani i Bokelji) smo se „spasili“ od svih osvajanja…starih Grka i Rimljana, Mlečana, gusara, Osmanlija, Francuza, Austrougara, Italijana, komunista… Umesto asimilacije, mi smo „osvojili“ evropsko znanje i iskustvo. Gradeći sebe, ugradili smo najraznovrsnije vrednosti i uticaje Evrope u naše prepoznatljivo materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe. Mi smo i uvek ćemo biti Evropljani. Mediteranci. Živeti u kolevci civilizacije.
Кandidatura za titulu Evropske prestonice kulture je stoga idealna prilika da Budva zajedno sa prijateljima iz cele Evrope provetri svoj prostor, očisti ga, oslobodi se viška i prigrli ono što je neophodno. Кonkretno, moramo da se setimo ko smo, moramo da počnemo da živimo u sadašnjem trenutku, moramo da zaustavimo zagađenje i sprečimo njegovo širenje. Da oplemenimo svoju dušu kulturom, kulturom shvaćenom kao načinom života. Tada ćemo imati šansu da postanemo VRH. Tek tada, a ne pre.
ZAŠTO BOKA ?
Planiramo da u kandidaturu i program EPК snažno uključimo reagion Boka Кotorska, kraće nazvan Boka. To je krivudavi zaliv Jadranskog mora, najjužnijeg fjorda Evrope, koji se nalazi u jugozapadnom delu Crne Gore. Sa svojih osam značajnih gradova, ovaj region Crne Gore koncentrisan je oko zaliva, koji je naseljen od antičkih vremena. Кulturno-istorijski značaj ovog regiona je dodatno priznat 1979. godine kada je Boka od UNESCO-a proglašena Svjetskom prirodnom i kulturnom baštinom. I kao takva, stoji kao polarna suprotnost Budvi.
Suštinski ih povezujući, brak Budve i Boke je eklektičan. I u dobru i u zlu, kako kažu. Njihov dom je najbolja mera te (ne)savršenosti. Boka svaki komad naslijeđenog starog namještaja u ovom domu ističe elegancijom, dok Budva to čini sa neosnovanom bahatošću. Uvodeći savremene trendove, Budva ga vidi kao svoju preduzimljivu modernost. Boka bi umesto njega upotrebila reč novouređeni jer želi da bude kritična prema načinu na koji je njihov dom uređen. Ali kako kaže Horhe Bukaj, argentinski bračni psihoterapeut: „Sličnosti nam omogućavaju da budemo zajedno. Razlike nam omogućavaju da budemo zajedno zbog nečega.”
Prema aktuelnim pravilima Evropske komisije, aplikaciju predaje jedan grad, ali u program i brending projekta može (i poželjno je) da uključi i region. Tako u ovom slučaju aplikaciju formalno predaje Opština Budva (“Budva 2028 Evropska prijestonica kulture”), ali u program uključuje sve ostale opštine Boke (Tivat, Kotor i Herceg Novi) i koristi brending “Budva-Boka 2028 Evropska prijestonica kulture”. Zato je zvanični Veb sajt naše kandidature www.budvaboka2028.me (a postoji i miror Veb adresa www.budva2028.me koja se redirektuje na zvanični Veb sajt).
Dobri primeri takvog delovanja su „Matera-Basilicata 2019 EPK“ (Italija), „Vesprem-Balaton 2023 EPK“ (Mađarska), „Marsej-Provansa 2013 EPK“ (Francuska), „Bad Išl-Salckamergut 20240EPK“ (Austrija), „Leuvarden-Frisland 2018 EPK“ (Holandija)…
ŠTO BUDVA I BOKA ŽELE DA POSTIGNU KANDIDATUROM?
Budva se pozicionira u evropskim i svetskim okvirima kao jedna od najznačajnih destinacija na Jadranu i u ovom delu Evrope, prevazilazeći sve dosadašnje mogućnosti razvoja. Budva se u nacionalnim i regionalnim okvirima pozicionira kao lider Boke, predivne i perspektivne regije.
Sa dugoročnom strategijom razvoja (koja je promišljena sa mogućnostima i potencijalima, a opet uključivanjem svih, dovoljno otvoreno uvažavajući mišljenje mnogih, vezujući ih još više za sebe) Budva i Boka postaju mesto ne samo dolaska, već trajnog boravka i života u njoj. Ovo je utoliko važnije ako znamo da brendiranje destinacija nije samo privlačenje turista, već zadržavanje sopstvenih i dolazak nekih novih talenata koji su najveći resurs svakog grada u svetu, pa time i Budve.
Tako se razvijaju brojne stvaralačke delatnosti: kreativne industrije, usluge, kulturna i umetnička scena, IT. Mladi ljudi prestaju da odlaze u beli svet, već uspešno pokreću i rade globalne poslove iz ovog predivnog grada i regiona, privlačeći i svoje poslovne partnere, saradnike, klijente da se i oni nasele u Budvi i Boki. Tako Budva postaje prvi grad na crnogorskom primorju koja je zaustavio negativan trend odlaska mladih talentovanih ljudi i stručnjaka.
Na ovaj način se smanjuje opasnost od ekonomskih kriza i udara kojima su posebno izloženi gradovi i regioni koji se bave samo turizmom ili samo jednom dominantnom privrednom granom. Tako Budva dobija diversifikaciju privrednih grana i ponude, te postaje i ekonomski i politički stabilniji grad, a isto važi i za celu Boku.
Neki, dominanto industrijski, gradovi Evrope su pomoću titule EPК uspeli da razviju potpuno novo, inovativno biznis okruženje i napuste teške i klasične industrije, istovremeno beležeći visok ekonomski rast i pravilan razvoj grada. Pandemija Кovid 19 virusa je pokazala krhkost dosadašnje orijentisanosti privrede na turizam, pa je kanditatura Budve za EPК velika prilika za novi početak. To je i prilika za uspostavljanje novih privrednih modela, otpornijih na krize i pandemije, koji pružaju ekonomsku sigurnost i prosperitet građanima Budve i Boke.